VINARIJA GALOT

//VINARIJA GALOT

Obećavajuća vinska družina

Sve je više vinskih priča na domaćoj sceni, a naročito onih „velikih“; pompeznih i bučnih, priča od kojih će vam se zavrteti u glavi i posle kojih u vinskom svetu, navodno, više ništa neće biti isto. Epizoda pod naslovom „Vinarija Galot iz Banatskog Karlovca“ sasvim je drugačija. To je priča o jednoj porodici, prijateljstvu i naravno o vinu, tačnije o velikoj ljubavi prema vinu. Prepuna je vinskih zgoda, vinskih uspona i padova, suza i smeha, i skoro svega osim buke i besa

VINSKA MITOLOGIJA

Nema boljeg mesta za početak jedne iskrene vinske istorije od vinograda, a ova počinje u čuvenim Starim vinogradima Deliblatske peščare. U vreme Marije Terezije na tom potezu navodno je bilo čak 1.800 ha vinograda, a neka od omiljenih vina na bečkom dvoru stizala su direktno sa ovih prostora. Ova vinska bajka neslavno je završena krajem 19. veka najezdom filoksere, a potom i ratnim periodom, kada su ove krajeve naselili kolonisti bez znanja i navike da gaje vinovu lozu. Stari vinogradi, nedaleko od Banatskog Karlovca tj. nadomak šarmantnog zaseoka Devojački Bunar, danas je mesto na kojem se nalazi 18 hektara vinograda vinarije Galot, družine odlučne da po svaku cenu „vrati vinograde u peščaru“.

PORODIČNI POSAO

Porodica Jovanović iz Banatskh Karlovaca: otac Dragan sa suprugom Slavicom, sinovima Davidom, Vojinom i kćerkom Tatjanom proizvodili su vino isključivo za poklone poslovnim partnerima svoje porodične firme sve do 2010, kada su prema Davidovim rečima „rešili da sami sebi poklone posao iz snova i posvete se ozbiljnoj proizvodnji vina“. Glava porodice Dragan podelio je brigu o samoj vinariji sa svojim najmilijima , a rad u vinogradima ostao je i dalje na njemu. Kad je stariji sin David preuzeo prodaju, a proizvodnju David Lukić, dugogodišnji prijatelj familije i Tatjanin suprug, velika vinska zabava mogla je da počne.

ANARHIJA U PODRUMU

Prva faza života vinarije Galot bila je veoma živopisna, a krasila ju je odlučnost njenih članova da ispune sve svoje vinske fantazije. U to doba bili su jedni od retkih u Srbiji koji su proizvodili penušava vina. Hrabrost i ljubav prema penušavcima neguju i danas, samo što ova vina umesto u charmat, sada proizvode u tradicionalnoj, champagne metodi.

POVRATAK U VINOGRADE

Na sreću, Galoti su brzo sazreli, dobro upoznali Deliblatsku peščaru i danas ih interesuju isključivo lagana i aromatična, svežinom ispunjena vina. Vinogradi vinarije nalaze se na potezu koji se i danas u Katastru vodi kao Stari vinogradi. Na 18 hektara, raspoređenih na dve pozicije, nalaze se zasadi sorti: chardonnay, traminac, sauvignon blanc, pinot grigio,tamjanika, cabernet sauvignon, merlot i pinot noir. Na peščari je zemljište uglavnom sastavljeno od crnog peska, koji je idealan reflektor toplote i sunčevih zraka, što vrlo pogoduje vinovoj lozi i omogućuje dobro sazrevanje grožđa. Ovo podneblje naročito je pogodno za aromatična bela vina, koja su izaštitni znak vinarije Galot. Prema Davidovim rečima, „vinograd je prvo i osnovno, u njemu mora da se dobije kvalitet da bi kasnije moglo bilo šta da se uradi, a specifičan deliblatski teroar, sa takvim zemljištem i vetrom koji neprestano duva, daje našim vinima svežinu i karakterističnu notu mineralnosti“.

POVRATAK U PODRUM

Podrumi vinarije Galot kancelarija su drugog Davida, Lukića. Uređeni funkcionalno, bez šminke, samo sa jednim jedinim ciljem – da najbolje iz njihovih vinograda završi u čaši. Sva vina fermentišu u velikim tankovima od inoksa, a chardonnay, cabernet sauvignon i merlot odležavaju naknadno u barik buradima. Davidova najveća muka, a ujedno i radost, ipak je 3.000 boca penušavog vina koja se tradicionalnom champagne metodom proizvode od 100% šardonea, a nazvana su po njegovoj ćerki Gali. Ovo vino, kako kaže „ne daje mu prostor za greške i tera ga da brzo reaguje“. Drugi veliki izazov u podrumu su crvena vina, Cabernet savignon i Merlot, koja u dobrim godinama, kakve su bila 2011. i 2012. odležavaju u barik buradima. Rezultat su veoma ozbiljna, crvena vina čvrste i precizne strukture. Jedini problem sa ovim vinima je što ih više nema – David kaže da će crvena vina iz 2015. i 2016. takođe biti „za pamćenje“, a mi se nadamo da će ih biti malo više, da nešto ipak ostane i za arhivu.

PRIČA O JEDNOM VINU

Najpopularnije vino vinarije, Balerina, neobična je kupaža dve izuzetno aromatične sorte – traminca i tamjanike, a nastala je gotovo slučajno. Kako nije bilo dovoljno mesta u tankovima za svaku sortu, u jednom trenutku morale su da se mešaju. Nije bilo mnogo vremena za razmišljanje, a sudbina i Davidova intuicija uparili su traminac i tamjaniku u jedan tank. Na sreću, ispalo je dobro, čak veoma dobro – izbalansirano, sveže i zavodljivo vino, živih i prijatnih kiselina, lagano, pitko i ne previše opterećeno aromama.

VINSKA KARTA

Sva vina podeljena su u tri kategorije: Osnovnu, Classic (Lavirint) i Peščanik. Naziv Lavirint predstavlja simbol puta koji grožđe prođe od vinograda do vina –Traminac, Pinot Grigio i Rose jesu aromatična i sveža vina, sa tragom mineralnosti i potpisom Deliblatske peščare.

Premijum linija Peščanik svojevrsni je podsetnik da je vinu potrebno vreme za sazrevanje, ali i posveta podneblju kojem Galoti mnogo duguju. U ovoj liniji su Sauvignon blanc, Chardonnay, Merlot i Cabernet sauvignon – kompleksnija vina, sa dodirom drveta u kojem odležavaju ali i još uvek snažnim uticajem peščare.

Kada Galoti nisu 100% zadovoljni godinom, tada nema Peščanik linije, već grožđe zavšava u vinima osnovne serije – beloj Pesmi, rose Igri i crvenoj Priči, što je, prema Davidovim rečima, sve što nam je uz vino i potrebno – pesma, igra i, naravno, dobra priča.

Što se nas tiče, ovu Galotovu smo već čuli nekoliko puta, ali stalno je zvučala drugačije. Slušaćemo je i dalje zato što je zanimljiva i čista.

2017-09-23T07:10:00+00:00 July 16th, 2017|Categories: Vinske priče|Tags: |0 Comments

Leave A Comment