Nova stranica istarske vinske priče

//Nova stranica istarske vinske priče

Malvazija, tartufi, pršut, sir, plodovi mora… samo su neki od simbola kojima se Istra označava na svetskoj hedonističkoj mapi. Često predstavljana u ozbiljnim vinskim krugovima i kao „Nova Toskana“, ova romantična regija jedinstvena je po umetnosti spajanja ukusa i mirisa, što je oduvek bio važan segment viševekovnog kulturnog i istorijskog nasleđa Istrana. A, sudeći po uspehu koji poslednjih godina beleži na međunarodnoj sceni, prvenstveno kvalitetom, ali i ulaskom u EU, istarsko vinarstvo biće ozbiljan zalog za budućnost

 

Strast i ljubav, najdublja intima i nepokolebljiv ponos, raskošan dar kamenite zemlje i sunčevih dana – to je čvrsta baza na kojoj se istarsko vinarstvo gradi već dve hiljade godina. Od zlatnožute malvazije do rubincrvenog terana, od mladih, živahnih vina do onih punih, elegantnih i zrelih voćnih „bombi“, vina na ovom području nude izuzetnu priču koja, čini se, tek treba da bude ispričana.

 

„Ako vam se sviđa Toskana, pričekajte da vidite šta Istra ima u ponudi”, rečenica je koju vrlo često sa ponosom i samouvereno izgovaraju u Istri. To poređenje sa Toskanom svakako nije bez osnova i nije samo jedan jeftin marketinški trik, jer je italijanski uticaj ostavio snažan pečat koji je i danas vidljiv u svakom kutku ove regije, od kuhinje i arhitekture, pa do vina i mentaliteta ljudi.

 

U ranim devedesetim godinama, s padom Jugoslavije, proizvođači su počeli da teže ka stilovima i konceptu individualnih, malih „boutique“ vinarija, sa idejom da promene rutu kretanja od kvantiteta ka kvalitetu. Neki od pionira u ovoj promeni navigacije bili su Moreno Coronica, Gianfranco Kozlović, Moreno Degrassi i Ivica Matošević, koji danas uz još nekolicinu vinara čine tvrdo jezgro istarske vinske elite.

 

Može se reći da je Istrablagoslovena savršenim klimatskim uslovima – mediteranska klima je pod snažnim uticajem Alpa i Jadranskog mora, koji donose svež povetarac naročito blagotvoran za vinovu lozu. Tako je sezona sazrevanja grožđa produžena, čime se zadržava dobar nivo kiselina. Jedini izazov za proizvođače ovde je sezonska suša, koja se javlja kao posledica vrlo toplih i sušnih leta.

 

Raznolikost tla oslikava se u širokoj lepezi stilova vina: crvena, bela i rose, internacionalne i domaće sorte, suva i slatka, mirna i penušava. Jedan poseban tip tla, karakterističan za Istru i svega još nekoliko regija u svetu (Coonawarra i Barossa Valleyu Australiji su među najpoznatijima) jeste crvenica ili terra rossa, koja je uglavnom rezervisana za crno grožđe, ali takođe krči put i za puna i raskošna bela vina. Ovo zemljište sastavljeno je pretežno od crvene gline i plitko je, a ima odličnu drenažu, što je jedan od najvažnijih preduslova za kvalitetno zemljište za proizvodnju vina. Drugi tip je „sivo tlo“ (siva glina bogata krečnjakom), prikladnije za bele sorte grožđa sa izraženim kiselinama i pojačanom aromatičnošću. Poslednji, ali ne i manje važan tip, jeste belo tlo koje je pogodno za proizvodnju elegantnih belih vina izražene aromatičnosti.

 

Na početku vinske revolucije istarski vinari sledili su tehnike i stilove svojih komšija, Italijana i Slovenaca. Internacionalne sorte koriste se kako bi se zadržao korak sa globalnim vinskim tržištem, ali se istovremeno vrlo snažno oživljavaju autohtone sorte – malvazija, momjanski muškat, teran i refosco (ove poslednje dve predmet su velikih sporova sa Slovenijom u vezi sa originalnim poreklom, ali u obe regije mogu se smatrati autohtonim sortama). Iako su pojedini proizvođači uspeli da dostignu zavidan nivo kvaliteta sa vinima od internacionalnih sorti, ova druga grupa pomogla je Istri da se na svetskoj mapi pozicionira kao nova vinska zvezda, sa svojim autentičnim izrazom. Trend proizvodnje kvalitetnih vina od lokalnih sorti je sve izraženiji i nema sumnje da će tako biti i ubuduće, a malvazija i teran iz godine u godinu sve više dokazuju da su to sorte koje su sposobne za velike domete.

 

Naravno, ubrzanom usponu vinske priče u znatnoj meri doprineo je i razvoj turizma.

„Nije bilo turizma, nije bilo tržišta, no bilo je za očekivati da će se turizam vratiti. A s njim i prostor za plasman naših vina. Jer, trendovi koje smo pratili, ponajprije kod naših susjeda, govorili su o modi tipičnih proizvoda, o autentičnim vinima s tradicijom, a naša je Malvazija bila odličan pokusni kunić. U početku smo sramežljivo, poput Pepeljuge, nesigurni u ono što radimo, izlazili na scenu. Nove tehnike i tehnologije bile su na probi, a onda i stilovi i na kraju karakter“, kaže Ivica Matošević, vlasnik vinarije Matošević.

 

Danas, dvadesetak godina kasnije i nakon dugog pređenog puta, nesigurnost je zamenilo samopouzdanje, a moderna i kvalitetna malvazija istisnula je onu nekadašnju lošu i nestandardnu. Pojavila se nova vrednost. Ako treba da se istakne jedan razlog za ovo, to bi sigurno bila sinergija koja se dogodila među samim Istrijanima – najpre vinarima, a onda i lokalnoj vlasti, turističkim radnicima i ljubiteljima vina raznih profila i struka, sve njih ujedinjenih u želji da taj moderan način vinarstva i turizma dosegnu i u Istri. Jedna od međunarodnih nagrada za uloženi trud i rad stigla je iz švedske asocijacije vinskih stručnjaka Munskänkarna, koja je Istru proglasila najboljom vinskom regijom u 2017. godini. Takođe, mnogobrojne mlade vinarije dobile su značajne medalje na renomiranim internacionalnim takmičenjima, poput Decantera i IWC-a. Među njima je i vinarija Franković, koja mi je posebno zapala za oko, odnosno za nepce.

 

Priča vinarije Franković započela je 2008. godine, zakupom područja Santa Lucia u blizini mesta Buje, poznatog kao jednog od najplodnijih vinorodnih područja u Istri. Josip Franković, koji je inače diplomirao agronomiju u Ljubljani, nakon niza godina u ugostiteljstvu odlučio je da se vrati svojoj prvoj ljubavi – vinu.

 

„Najvažnije mi je da ne izmakne kvalitet vina, a njemu se svake godine podiže lestvica. To mi je nekako vodilja u radu, i dosadašnjem i budućem. Volim svoje loze, svoju zemlju i to iskazujem konstantnom brigom o njima. Volim da kažem da poznajem svaku svoju lozu, svaki svoj grozd, a to za mene ima veliki značaj. Biti povezan sa biljkom, koja je takođe živo biće, ne može da ti da ništa drugo nego ceo svoj potencijal, koji se onda pomno oblikuje i stvara nešto tako čudesno, a zove se vino.“

 

Svake godine popularnost Istre raste, pa se tako povećava i broj mladih, ambicioznih vinara. Oni očigledno prepoznaju potencijal zemlje na kojoj raste izuzetna loza, ali i potencijal samog regiona kao turističke destinacije. Upravo vina i fantastična kulinarska ponuda umnogome doprinose usponu Istre i na turističkoj mapi sveta.

 

Današnja pozicija Istre je prilično zahvalna – uz Goriška Brda sigurno je najprepoznatljivija vinska regija s područja bivše Jugoslavije, a s aspekta tržišta verovatno lider u Hrvatskoj, s obzirom na zahvalnu poziciju u koju je dospela malvazija. Upravo je ona otvorila put afirmaciji i ostalih tipičnih proizvoda iz Istre – maslinovog ulja, tartufa, špargli…

 

Pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji donelo je novu šansu i podsticaj istarskim vinarima.Svaki ovdašnji proizvođač sada razmišlja o unapređenju izvoza u zemlje EU, pa se rađa i viši standard organizacije degustacija i poseta vinarijama. Koncentracija velikog broja gostiju u turističkim centrima – Rovinju, Poreču, Umagu ili Novigradu, sigurno će ubrzati razvoj ponude u kopnenom delu Istre, gde se i nalazi većina vinara sa svojim podrumima. Direktna prodaja ne znači samo likvidnost, već i najbolji način promocije kod konačnog kupca, a čini se da istarski vinari to dobro znaju.

 

„Ulaskom u EU otvorili smo sebi put za kvalitet. U boljoj smo, ali i lakšoj situaciji nego pre. Naravno, tu najviše profitiraju vinari koji imaju izgrađen brend i koji već dobro rade na tržištu, ali ne zaostaju mnogo ni oni koji tek žele da izgrade ime na evropskom tržištu“, kaže Bruno Trapan, vlasnik vinarije Trapan Wine Station.

 

Optimističan je i mladi Marko Fakin, jedan od talentovanijih vinara u Istri i vlasnik vinarije Fakin: „Nisam izvozio vina za međunarodno tržište pre ulaska u EU, ali mislim da će čitava ova situacija olakšati izvoz vina i promociju. Sada su naša vina mnogo dostupnija ljudima u Londonu, Beču, Rimu… pa mogu da ih upoređuju sa onim iz ‘jačih’ regiona. A mi se ne bojimo toga“.

 

U budućnosti će se istarska priča zasigurno zasnivati na održivom razvoju brenda, koji mora biti utemeljen na visokom kvalitetu vina, autentičnosti i preciznosti, te razvoju karaktera i verodostojnosti vina. Svako od vinara traži i tražiće svoj put, a on će se sigurno i menjati kako nove spoznaje vinarima budu bliže. Razumevanje vlastite teritorija je osnova, pa će napredovati oni koji svoje ciljeve postave u skladu sa prirodnim okvirima. Malvazija i teran su se već isprofilisali pa će vinari svoju prepoznatljivost graditi kroz nijanse, što je odličan put za napredak u kvalitetu i rađanje nekih možda novih stilova.

 

Istra verovatno nikada neće biti svetski igrač koji igra finala Lige šampiona, ali s vremena na vreme će „razvaliti“ neke Bayerne, Barcelone ili Juventuse, odnosno Burgundije, Bordoe, Toskane ili Riohe. Dovoljno da pravi znalci uvaže tu borbu i otvore vrata za nove priče vredne svetskog nivoa.

 

I na kraju, valja zapamtiti da se uspeh istarskog vinarstva nije desio preko noći, već nakon dugog, svakodnevnog i, ono najvažnije, zajedničkog rada sa jasnom vizijom. Taj bi recept mogao da bude od koristi i drugim regijama u okruženju.

 

 

TOP 5 VINA PO MOM IZBORU

 

 

The One 2013 – Trapan

 

Počevši od etikete, pa sve do same tečnosti u boci, ovo vino jednostavno zrači bombastičnošću. Kupaža terana i syraha je nešto najkreativnije što je izašlo iz radionice Brune Trapana, a izdvaja se po svom moćnom telu koje vas prosto odvede u potpuno drugačiju percepcijsku zonu, pa imate utisak kao da pijete vino rođeno na crvenoj zemlji Coonawarre (Australija). Note džemastog i svežeg voća se isprepliću na nosu, pomešane sa kaduljom, belim biberom i čokoladom. Puno na nepcima, laserski precizne kiseline usklađene su s raskošnom kremastom teksturom koja podseća na prvu kafu dana.

 

 

Grimalda White 2015- Matošević

 

Blend istarske malvazije, sauvignon blanca i chardonnaya, stvoren na laporu vinograda Brda. Odležavalo u buradima od francuskog hrasta 12 meseci, ovo vino je vrlo precizne strukture, s aromama breskve, ananasa, akacije i biskvita. Grimalda definitivno zadovoljava širok spektar ličnih aspiracija, svojom nenametljivošću i prilagodljivošću različitim nepcima. Voćna, elegantna, ozbiljna – sve istovremeno. Ono što je najvažnije, odlično izražava terroir sa kojeg potiče. Gotovo da taj lapor može da se okusi, a mineralnost nepogrešivo dolazi do izražaja u obliku aroma mente, kore lajma, krede i mokrog kamena.

 

 

Cabernet Sauvignon 2015 – Franković

 

Ako može da se izdvoji jedan istarski Cabernet sauvignon, to bi bez premišljanja bio ovaj iz mlade vinarije Franković. Sa fenomenalnim odnosom cene i kvaliteta, ovo vino iskoračilo je daleko ispred svojih kolega. Puno telo i izražene ali lepo ukomponovane kiseline, zajedno sa dobro integrisanim alkoholom stvaraju odličan balans, koji je jedna od glavnih odlika ovog vina. Aromatski profil, koji karakterišu tipične note zelene paprike, crne ribizle i kupine, izražen je i u dugoj završnici. Bogato, pitko i lako uparljivo sa težim jelima, poput bifteka, rebara ili paste sa tartufima.

 

 

Malvazija 2016 – Kabola

 

Kad pijem malvaziju, samo mi je jedan scenario u glavi – konoba na obali, opojni miris borova i neizbežni, ukusni prstaci. Kabolina sveža Malvazija odiše prefinjenim aromama dinje, belog cveća, zrele nektarine i kore limuna. Kiseline su dobro ukomponovane sa alkoholom, a taj balans nastavlja se sve do samog završetka, kojeg označavaju tonovi mediteranskog bilja, meda i citrusa. Pravi užitak daje ako se upari sa grilovanim lignjama ili pastom aglio e olio.

 

 

La Prima Malvazija 2015 – Fakin

 

Ako ste ipak za neko kompleksnije belo vino, ne oklevajte u vezi sa kupovinom La Prime. Dopadljive zlatnožute boje i izraženih aroma koje potiču od hrastovine – dim, suvo grožđe, maslac, i tost. Priznajem, bio sam skeptičan po pitanju barikiranog belog vina, zbog mogućeg „overkilla“ koji bure može da prouzrokuje, ali nepca spasavaju prelepe kiseline, kremasta tekstura i vrhunski balans alkohola i ekstrakta, dok u dugom završetku dominiraju tonovi limunovog soka, dinje, biskvita, behara i bagremovog meda. Investicija vredna novca, sposobna za dalje odležavanje, u narednih pet godina bez premišljanja.

2017-09-23T07:10:17+00:00 July 16th, 2017|Categories: Vinske priče|0 Comments

Leave A Comment